Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пу̀снӣк

мтом 5, стр. 293

пу̀снӣк

пусник

Лема

пусник

Извор

том 5, стр. 293, редослед 5

  1. 1.

    вражји, ђаволски човек, враг, проклетник.

    — У рану зору пусници Немци опколише село и почеше да хватају људе.
    Ћос. Д.
    Вјетру је свеједно, пуснику. Ке зна како је нама, већ тјера своје
    — гуди и кукуријече.
    Вуков.
  2. 2.

    напуштена особа. Бак. Реч.

Изворни текст (OCR)
пу̀снӣк, -и́ка м 1. вражји, ђаволски човек, враг, проклетник. — У рану зору пусници Немци опколише село и почеше да хватају људе. Ћос. Д. фиг. Вјетру је свеједно, пуснику. Ке зна како је нама, већ тјера своје — гуди и кукуријече. Вуков. 2. напуштена особа. Бак. Реч.