пу̀стити
пустити
Лема
пустити
Извор
том 5, стр. 295, редослед 8
- 1.а.
(трп. прид. пу̏штен) сврш. престати задржавати силом, дати коме или чему слободу да се креће, да се развија.
— Пустили су птичицу из својега гнијезда.
У двориште уђе срески писар ... сабљу пустио да се вуче по земљи.
Пустио је ... коња упропањ.
Пустимо љубав нек слободно цвета. Ант.
- 2.б.
допустити коме да ради шта хоће, да иде куда хоће.
— Пустили волове у моје кукурузе, па све потрли.
Молила сам га да ме пусти у калуђерице.
- 2.в.
допустити коме да прође мимо, пропустити.
— Тамо га пустише пред једног чиновника.
- 2.г.
изагнати, истерати стоку на пашу.
— Што не пустиш овце да пасу?
- 2.а.
учинити да што дође из вишега у нижи положај, спустити.
— Дошла до таволина, сјела, пустила руке у скут.
- 2.б.
испустити, упустити.
— Авион је пустио бомбе.
- 2.в.
фиг. управити, усмерити у каквом правцу.
— Пут неба често мили поглед пусти.
Изиђе мјесец и пусти ... млаз сребра у те провалије.
- 3.а.
дати склониште, собу коме, сместити.
colloquial— Погодише се ... под тим условом да газдарица има право још једнога пустити у ту собу.
- 3.б.
фиг. учинити да се што смести, намести где, усадити.
— Богиња ... у срце пусти јој слатку жудњу за пређашњим мужем.
- 4.
ослободити (из затвора, заробљеншшитва).
— Кад се Стојан пустио из затвора и кад га је запитала зашто је тамновао, он је оДговорио да се због ње ... побио.
Мене су заробили ... па ме пустише.
- 5.а.
ставити у покрет, у оптицај, у саобраћај (машину, новац и сл.): ~ нову пругу.
— Све је готово и фабрика пуштена у рад. Ћос.
- 5.б.
Пусти мотор и једним махом скочи на своје сједиште. Крањч. Стј. Кад ће се ... пустити у обрт овај капитал? Глиш.
- 5.б.
учинити да што тече, да се шири (о крви, светлости итд.), испустити.
— Лупио ме шаком по зубима и пустио ми литру крви.
Сунце ... пусти златну поплаву низ присојна брда.
- 6.а.
оставити што недирнуто, да слободно расте.
— Од жалости пусти браду да му расте.
Пустио је бркове.
- 6.б.
оставити што неизмењено у пређашњем стању и положају.
— Савио сва једра
— пустио само флоке.
- 7.
дати, избацити лист, младицу, испустити корен (о биљци).
— Кроз тврду, стољетну кору храста пробило се... младо лишће тако да се није могло вјеровати да га је пустио тај старац.
Не може да пусти жилицу.
- 8.
избацити метак из ватреног оружја, испалити, одапети лук.
— Нишанџија пусти неколико рафала.
Љут ... стријелу мједену пусти.
- 9.
. изићи, објавити у штампи.
colloquial— Одлучио сам ... да се у наредном броју пусти слиједећи мој одговор. Мј. 193б б. учинити познатим, разгласити.
— Пусте за свога господина какву било измишљотину.
- 10.
рећи, изговорити.
dialectal— Врпољио се у нелагодности и нама пустио:
— Ја Симку још нисам дирнуо.
- 11.
оставити, предати, препустити другоме нешто своје, уступити коме да се чиме користи.
— Дјевојку узимат немој, већ пусти му кад су му дали синови ахејски.
Сад они Руси крваре, а после другом да пусте власт, нису луди!
- 12.а.
оставити, напустити, одрећи се чега.
— Три пута се женио: прву је жену пустио.
Стотину сам ... миља узалуд прошао, пустио отаџбину.
- 12.б.
оставити, напустити какво место рада, службе и сл.
— Већ је давно откако су пустили посао.
А зашто не служите?
— Служио сам, али сам пустио.
- 12.в.
одбацити, напустити бригу, чажењу о чему.
— Мухарембега би ваљало за убиство јавити НијемцимМа, не би то они пустили.
- 12.г.
престати деловати, постојати.
— Тако то једнако, док ме не пусти нека слабост у глави.
Све то памти ... кад медени санак те пусти.
кога судбини (низ водУ, нека га мутна вода носи, с милим богом) препустити кога самоме себи, напустити сваку бригу о коме; ~ коме крв фиг. приморати кога на попуштање, оштетити кога у чему. — Био је за то да се аристократима пусти мало крв. Јов. С.; ~ коме буву у уши изазвати каквом вести немир, забринутост у кога; ~ корак (е) почети ходати дугим и брзим кораком (корацима); ~ корен (е), жиле а) укоренити се (о биљци); б) фиr. чврсто, трајно настанити се где, окућити се; кормило (уз де) напустити власт; ~ кроз руке ваљано, добро уредити што,
Фразе
не пустити гласа не писнути; не пустити кога с ока непрестано пратити кога; пусти (те) разr. употребљава се као израз а) којим се изражава неслагање С чим или жеља, захтев да се о чему прекине говор. — Шта зна цијела Москва? — Iустите, грофе! Та знате! Крањч. Стј.; б) којим се изражава молба, жеља, захтев да се неко не дира, не узнемирује, да се некоме не досађује. — Пусти га! Такав је он увијек! Бег.; ~ ветар разГ. прднути; ~ во дУ разГ. помокрити се; ~ г лас (гр ло) гласно запевати; гласно проговорити; ~ гласа о себи јавити се, дати вести о себи; ~ ИспоД С ђења ослободити од судске одговорности;
Изворни текст (OCR)
пу̀стити, пу̏стӣм (трп. прид. пу̏штен) сврш. 1. а. престати задржавати силом, дати коме или чему слободу да се креће, да се развија. — Пустили су птичицу из својега гнијезда. Шен. У двориште уђе срески писар ... сабљу пустио да се вуче по земљи. Срем. Пустио је ... коња упропањ. Крањч. Стј. Пустимо љубав нек слободно цвета. Ант. 2. б. допустити коме да ради шта хоће, да иде куда хоће. — Пустили волове у моје кукурузе, па све потрли. Вес. Молила сам га да ме пусти у калуђерице. Бег. в. допустити коме да прође мимо, пропустити. — Тамо га пустише пред једног чиновника. Уск. г. изагнати, истерати стоку на пашу. — Што не пустиш овце да пасу? Рј. А. 2. а. учинити да што дође из вишега у нижи положај, спустити. — Дошла до таволина, сјела, пустила руке у скут. Војн. б. испустити, упустити. — Авион је пустио бомбе. Ђон. в. фиг. управити, усмерити у каквом правцу. — Пут неба често мили поглед пусти. Шант. Изиђе мјесец и пусти ... млаз сребра у те провалије. Вил. 3. а. разг. дати склониште, собу коме, сместити. — Погодише се ... под тим условом да газдарица има право још једнога пустити у ту собу. Срем. б. фиг. учинити да се што смести, намести где, усадити. — Богиња ... у срце пусти јој слатку жудњу за пређашњим мужем. М-И. 4. ослободити (из затвора, заробљеншшитва). — Кад се Стојан пустио из затвора и кад га је запитала зашто је тамновао, он је оДговорио да се због ње ... побио. Ћор. Мене су заробили ... па ме пустише. Пер. 5. а. ставити у покрет, у оптицај, у саобраћај (машину, новац и сл.): ~ нову пругу. — Све је готово и фабрика пуштена у рад. Ћос. Б. Пусти мотор и једним махом скочи на своје сједиште. Крањч. Стј. Кад ће се ... пустити у обрт овај капитал? Глиш. б. учинити да што тече, да се шири (о крви, светлости итд.), испустити. — Лупио ме шаком по зубима и пустио ми литру крви. Крл. Сунце ... пусти златну поплаву низ присојна брда. Лал. 6. а. оставити што недирнуто, да слободно расте. — Од жалости пусти браду да му расте. Нен. Љ. Пустио је бркове. Козарч, б. оставити што неизмењено у пређашњем стању и положају. — Савио сва једра — пустио само флоке. Војн. 7. дати, избацити лист, младицу, испустити корен (о биљци). — Кроз тврду, стољетну кору храста пробило се... младо лишће тако да се није могло вјеровати да га је пустио тај старац. Крањч. Стј. Не може да пусти жилицу. Ћос. Д. 8. избацити метак из ватреног оружја, испалити, одапети лук. — Нишанџија пусти неколико рафала. Вуј. Љут ... стријелу мједену пусти. М-И. 9. разг. . изићи, објавити у штампи. — Одлучио сам ... да се у наредном броју пусти слиједећи мој одговор. Мј. 193б б. учинити познатим, разгласити. — Пусте за свога господина какву било измишљотину. Глиш. 10. покр. рећи, изговорити. — Врпољио се у нелагодности и нама пустио: — Ја Симку још нисам дирнуо. Рад. Д. 11. оставити, предати, препустити другоме нешто своје, уступити коме да се чиме користи. — Дјевојку узимат немој, већ пусти му кад су му дали синови ахејски. М-И. Сад они Руси крваре, а после другом да пусте власт, нису луди! Ћос. Д. 12. а. оставити, напустити, одрећи се чега. — Три пута се женио: прву је жену пустио. Мат. Стотину сам ... миља узалуд прошао, пустио отаџбину. Ђал. б. оставити, напустити какво место рада, службе и сл. — Већ је давно откако су пустили посао. Креш. А зашто не служите? — Служио сам, али сам пустио. Крањч. Стј. в. одбацити, напустити бригу, чажењу о чему. — Мухарембега би ваљало за убиство јавити НијемцимМа, не би то они пустили. ЛМС 1951. Г. престати деловати, постојати. — Тако то једнако, док ме не пусти нека слабост у глави. Ранк. Све то памти ... кад медени санак те пусти. М-И.