Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пу́стиња̄к

Мтом 5, стр. 295

пу́стиња̄к

пустињак

Лема

пустињак

Извор

том 5, стр. 295, редослед 1

  1. 1.

    човек који се из верских побуда повукао у пустињу прекинувши сваки додир с људима.

    с — средњи род
    — Ја вјерујем у тебе као пустињак који верује у своrа боrа.
    Уск.
    Градио их је зидове неки свети пустињак.
    Шов.
  2. 2.

    човек који воли самоћу и избегава из разних разлога дружење с људима.

    с — средњи род
    — Горчина живота напуња ми душУ, а та горчина прибави мени пустињаку и мира.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
пу́стиња̄к М 1. човек који се из верских побуда повукао у пустињу прекинувши сваки додир с људима. — Ја вјерујем у тебе као пустињак који верује у своrа боrа. Уск. Градио их је зидове неки свети пустињак. Шов. 2. човек који воли самоћу и избегава из разних разлога дружење с људима. — Горчина живота напуња ми душУ, а та горчина прибави мени пустињаку и мира. Шен.