Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пусто̀сват

мтом 5, стр. 298

пусто̀сват

пустосват

Лема

пустосват

Извор

том 5, стр. 298, редослед 5

  1. а.

    сват, званица на свадби, који нема нарочите улоге.

    folk
    нар. — народски
    — Певала бих да пустосват жели, а камоли кад стари сват тражи.
    Срем.
  2. б.

    фиг. књижевни, политички радник без веће вредности.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Има и књижевниХ пустосвата, чија слава умире пре њихове смрти.
    Прод.
Изворни текст (OCR)
пусто̀сват м а. нар. сват, званица на свадби, који нема нарочите улоге. — Певала бих да пустосват жели, а камоли кад стари сват тражи. Срем. б. фиг. књижевни, политички радник без веће вредности. — Има и књижевниХ пустосвата, чија слава умире пре њихове смрти. Прод.