пу̑ст
пуст QA: medium
Лема
пуст
Извор
том 5, стр. 293, редослед 7
- 1.
(одр. пу̑стӣ) који ничим није испуњен, који је без људи, ненасељен: ~ кућа, пусте улице.
— Зашли смо у парк који је био пуст.
Ја бих полудио да станујем у овој пустој самоћи.
- 2.а.
опустошен, похаран, опљачкан (од непријатеља).
— Оста земља пуста на крајини.
Куд год прођу, све остаје пусто.
- 2.б.
који је лишен чега, који је остао без чега.
— Два ... света: у једном сељаци, планинци ... пусти иметком ... згорели немањем.
- 2.в.
незачињен (о јелу); оскудан, сиромашан.
— Гладни сте, знам: пуста и мршава је храна ваша.
- 3.а.
диваљ, неплодан.
— Број Ескима удвостручен је У току једнога века ... што је несумњиво један значајан резултат за те пусте крајеве.
- 3.б.
који је далеко од саобраћаја, цивилизације, забачен.
— Где ће град да зна за невоље пустога села!
- 3.в.
у коме је престао сваки покрет, замро сваки живот.
— Пуста, хладна зимска ноћ се шири.
Ноћ ... дође још пустија и страх оживи.
- 4.
који је сам, без господара, без власника, напуштен, који је свачији и ничији.
— Ствари ... које ником не принадлеже ... зову се пусте или ничије. Арх. 192б. Пусто млијеко и мачке лочу.
Развлачили оно сиротиње из куће као пси пусто масло.
- 5.а.
фиг. бесадржајан, празан, штур.
— Старост пуста, осамљена ... бијаше нацртана ... крутим али вјерним бојама.
Налази да му је живот пуст ... осећа да не може више овако нежењен остати.
- 5.б.
који је без вредности, без значаја, бесплодан, некористан, јалов, узалудан.
— Ми ту превише беспосличаримо, говорећи пусте ријечи.
Ова пуста лаж одмах се руши чим дође у додир с фактима.
- 5.в.
неостварљив, варљив, лажан.
— Франкопана хране пустим обећањима.
Пусти снови! Напред, вранче, немој стати!
- 6.а.
који се чиме одваја, издваја између осталих (величином, бројем, својством, квалитетом, интензитетом и сл.) а. голем, обилан, неизмеран; простран.
— Само наша земља крије буздован Краљевића Марка и небројено пусто благо цара Радована.
У тебе је пуста башта, траве доста.
- 6.б.
који је у великој количини, многобројан.
— Они лупежи поразбијали пусте боцуне.
Сад рат иде брзо, док длан о длан, а ровови преврнути и излегну пусти тенкови.
- 6.в.
тврд, чврст, храбар.
— Љути Крајишници, све пусти ратник и делија. оп.
- 6.г.
врло леп, красан, диван.
— Сва та вртина је твоја? Ај, пустог ли купуса!
Лепа је, пуста
— као уписана.
- 6.д.
необуздан, пустопашан, обестан, дрзак, разуздан.
— Бијаше неповјерљив, ћуталица, као већина ... инструктора пусте и богате дјечурлије.
Била је размажена, пуста, немилосрдна. Срем.
- 6.ђ.
незграпан, прост, сиров.
— Личанин по родУ, а пуст, голем, као брдо ... жаНдарина једна.
- 7.
који се само може пожелети, жељен.
— Камо ли пусте среће да си остала гдје си била!
- 8.
који се ничим не истиче, обичан, прост.
— Није ни пусти дилетант, али нити проницави стручњак.
- 9.
потпун, пуки.
— lај ... се не бори од нужде и за живот, већ из пусте обијести.
Можда то зависи ... од тренутног расположења или од пустог случаја?
В.
- 10.
немио, ђаволски, вражји, проклет.
— Ја још немам зимског капута, нит видим како ћу га стећи.
— Не да пуста ракија!
Ах, када ли ћемо једанпут изићи из ове пусте равнице!
— говорили су војници, зазирући од сваког фијука КУршума.
Фразе
дође ли му пусти глас нар. дође ли му смртни час. — Остављам своју преоставштину сестрићу, ако се жив поврати ... Дође ли му пусти глас, то моје нека пође половина манастиру Праскавици ... а друга манастиру Дуљеву. Љуб.; остао (остала) ти пуст(а)! нар. песн. грдња у клетви. — Отвор врата, остала ти пуста! НП Вук. А, ђогате, пуст ми остануо, што ми данас полећети нећеш!
Изворни текст (OCR)
пу̑ст, пу́ста, пу́сто (одр. пу̑стӣ) 1. који ничим није испуњен, који је без људи, ненасељен: ~ кућа, пусте улице. — Зашли смо у парк који је био пуст. Јак. Ја бих полудио да станујем у овој пустој самоћи. Војн. 2. а. опустошен, похаран, опљачкан (од непријатеља). — Оста земља пуста на крајини. НП Вук. Куд год прођу, све остаје пусто. Март. б. који је лишен чега, који је остао без чега. — Два ... света: у једном сељаци, планинци ... пусти иметком ... згорели немањем. Михиз. в. незачињен (о јелу); оскудан, сиромашан. — Гладни сте, знам: пуста и мршава је храна ваша. Гор. 3. а. диваљ, неплодан. — Број Ескима удвостручен је У току једнога века ... што је несумњиво један значајан резултат за те пусте крајеве. Петр. М. б. који је далеко од саобраћаја, цивилизације, забачен. — Где ће град да зна за невоље пустога села! Јевт. в. у коме је престао сваки покрет, замро сваки живот. — Пуста, хладна зимска ноћ се шири. Митр. Ноћ ... дође још пустија и страх оживи. Ћоп. 4. који је сам, без господара, без власника, напуштен, који је свачији и ничији. — Ствари ... које ником не принадлеже ... зову се пусте или ничије. Арх. 192б. Пусто млијеко и мачке лочу. Тур. Развлачили оно сиротиње из куће као пси пусто масло. Ад. 5. фиг. а. бесадржајан, празан, штур. — Старост пуста, осамљена ... бијаше нацртана ... крутим али вјерним бојама. Војн. Налази да му је живот пуст ... осећа да не може више овако нежењен остати. Срем. б. који је без вредности, без значаја, бесплодан, некористан, јалов, узалудан. — Ми ту превише беспосличаримо, говорећи пусте ријечи. Шен. Ова пуста лаж одмах се руши чим дође у додир с фактима. Пол. 1944. в. неостварљив, варљив, лажан. — Франкопана хране пустим обећањима. Нех. Пусти снови! Напред, вранче, немој стати! Рак. 6. који се чиме одваја, издваја између осталих (величином, бројем, својством, квалитетом, интензитетом и сл.) а. голем, обилан, неизмеран; простран. — Само наша земља крије буздован Краљевића Марка и небројено пусто благо цара Радована. Матош. У тебе је пуста башта, траве доста. Ад. б. који је у великој количини, многобројан. — Они лупежи поразбијали пусте боцуне. Божић. Сад рат иде брзо, док длан о длан, а ровови преврнути и излегну пусти тенкови. Рад. Д в. тврд, чврст, храбар. — Љути Крајишници, све пусти ратник и делија. оп. Г. врло леп, красан, диван. — Сва та вртина је твоја? Ај, пустог ли купуса! Пав. Лепа је, пуста — као уписана. Ком. д. необуздан, пустопашан, обестан, дрзак, разуздан. — Бијаше неповјерљив, ћуталица, као већина ... инструктора пусте и богате дјечурлије. Матош. Била је размажена, пуста, немилосрдна. Срем. ђ. незграпан, прост, сиров. — Личанин по родУ, а пуст, голем, као брдо ... жаНдарина једна. Берт. 7. који се само може пожелети, жељен. — Камо ли пусте среће да си остала гдје си била! Креш. 8. који се ничим не истиче, обичан, прост. — Није ни пусти дилетант, али нити проницави стручњак. Марј. М. 9. потпун, пуки. — lај ... се не бори од нужде и за живот, већ из пусте обијести. Марј. М. Можда то зависи ... од тренутног расположења или од пустог случаја? Мил. В. 10. немио, ђаволски, вражји, проклет. — Ја још немам зимског капута, нит видим како ћу га стећи. — Не да пуста ракија! Андр. И. Ах, када ли ћемо једанпут изићи из ове пусте равнице! — говорили су војници, зазирући од сваког фијука КУршума. Јак.