Одредница

пу̑тнӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 302

пу̑тнӣ

путни QA: medium

Лема

путни

Извор

том 5, стр. 302, редослед 21

  1. а.

    који се односи на пут, путовање; који је потребан или служи за путовање, који даје право за путовање, за пролазак каквим транспортним средством:

    карта, ~ исправа, ~ лист. — Мелита хтјела му је ту своту дати од оних цекина што их је добила за путни трошак. Том. Бајкић остави своју путну торбу код пазикуће. Ћос. Б.
    Драж.
  2. б.

    (у именичкој служби) путник

    Божја је воља да гладне нахраниш, жедне напојиш и путне настаниш. Шен. Сретао је Вицко свуда путног и намјерног.
Изворни текст (OCR)
пу̑тнӣ, -а̄, -о̄ а. који се односи на пут, путовање; који је потребан или служи за путовање, који даје право за путовање, за пролазак каквим транспортним средством: