путо̀вати
путовати
Лема
путовати
Извор
том 5, стр. 303, редослед 10
- 1.а.
ићи на пут, возити се превозним средством даље од места сталног боравка, становања.
— Iутовао би даље од села до села, од града до града с ковчежићем у руци.
- 1.б.
ићи, упућивати се куда возећи се превозним средствима.
— Он ... путује око свијета.
- 1.в.
ићи ходати, марширати.
— Кад би батаљон ... путовао пољем поред пруге ... Столе би први запевао.
- 2.а.
кретати се (о транспортним средствима и роби у њој).
— Живот је наш онда путовао као вагон по солидио постављеним трачницама.
На жељезничкој станици вагони ... шљива путују.
- 2.б.
окретатисе, кружити.
— Земља путује око Сунца ... по елипси.
- 2.в.
кретати се у каквом правцу, бити ношен од кога или гоњен од чега.
— Ка западу златни путују облаци.
Нећеш се смијати кад чујеш камо ће Малчикини новци путовати. Гом.
- 2.г.
кретати се полако по глаткој површини, клизити.
— Павле нишанИ: лице му се издужује, десно око путује низ цев, стаје на нишан.
- 3.
фиг. тећи, пролазити.
— Путује ријека радосн и сама.
Под гором Романијом живи, путује прича.
- 4.
прел. прелазити возећи се с једног места, краја у други.
— Морнари који путу)у далеке путеве по мору ... опет најрадије спавају.
Јесте ли ви само зато путовали толики пут да ми донесете сузе жалоснице свога господара?
- 5.
фиr. умрети.
— Па кад човјек једаред остари, треба да путује.
Фразе
~ у маглу фиг. не видети излаз, изгубити се; путуј игумане! могу без тебе (вас), ниси ми (нам) потребан.
Изворни текст (OCR)
путо̀вати, пу̀тује̄м несврш. 1. а. ићи на пут, возити се превозним средством даље од места сталног боравка, становања. — Iутовао би даље од села до села, од града до града с ковчежићем у руци. Леск. Ј. б. ићи, упућивати се куда возећи се превозним средствима. — Он ... путује око свијета. Јонке. в. ићи ходати, марширати. — Кад би батаљон ... путовао пољем поред пруге ... Столе би први запевао. Пер. 2. а. кретати се (о транспортним средствима и роби у њој). — Живот је наш онда путовао као вагон по солидио постављеним трачницама. Крл. На жељезничкој станици вагони ... шљива путују. Сим. б. окретатисе, кружити. — Земља путује око Сунца ... по елипси. Анал. в. кретати се у каквом правцу, бити ношен од кога или гоњен од чега. — Ка западу златни путују облаци. Јакш. Ђ. Нећеш се смијати кад чујеш камо ће Малчикини новци путовати. Гом. Г. кретати се полако по глаткој површини, клизити. — Павле нишанИ: лице му се издужује, десно око путује низ цев, стаје на нишан. Ћос. Д. 3. фиг. тећи, пролазити. — Путује ријека радосн и сама. Полић. Под гором Романијом живи, путује прича. Ћоп. 4. прел. прелазити возећи се с једног места, краја у други. — Морнари који путу)у далеке путеве по мору ... опет најрадије спавају. Нен. Љ. Јесте ли ви само зато путовали толики пут да ми донесете сузе жалоснице свога господара? Шен. 5. фиr. умрети. — Па кад човјек једаред остари, треба да путује. Игњ.