Одредница

пу̏то

стом 5, стр. 303

пу̏то

путо

Лема

путо

Извор

том 5, стр. 303, редослед 8

  1. а.

    спона, веза (већином плетена) којом се коњима сапињу, спутавају предње ноге.

    — Гле, ја заборавио путо!
    — Ето пута коњу о врату.
    Ад.
    Газда се једанпут сагнуо да му скине пута с ногу. Коњ га треснуо.
    Бен.
  2. б.

    мн. споне (већином гвоздене) којима се осуђеницима спутавају ноге или руке), букагије, негве, окови.

    мн. — множина
    — Једни сужњи бјеху приковани у путима на веље бродове.
    Њег.
    Прене се кад ланци зазвече ... Ал ћути везан у железна пута.
    Јакш. М.
    Гвоздена пута, негве и ропски ланци ће лежати растргани пред нашим ногама.
    Дук.

Фразе

лупати као ~ о ло(ј)тру покр. говорити лудо, брбљати бесмислено, узалудно. — Ал шта ја ту теби онако истом штогод, ко̑ путо о лојтру!?
Ивак.
Изворни текст (OCR)
пу̏то с а. спона, веза (већином плетена) којом се коњима сапињу, спутавају предње ноге. — Гле, ја заборавио путо! — Ето пута коњу о врату. Ад. Газда се једанпут сагнуо да му скине пута с ногу. Коњ га треснуо. Бен. б. мн. споне (већином гвоздене) којима се осуђеницима спутавају ноге или руке), букагије, негве, окови. — Једни сужњи бјеху приковани у путима на веље бродове. Њег. Прене се кад ланци зазвече ... Ал ћути везан у железна пута. Јакш. М. Гвоздена пута, негве и ропски ланци ће лежати растргани пред нашим ногама. Дук.