Одредница

пу́хати

несврштом 5, стр. 305

пу́хати

пухати, пухам, пушем

Стална адреса

Лема

пухати

Варијанте

пухам, пушем, пу̑ха̄м, пу̑ше̄м

Извор

том 5, стр. 305, редослед 21

  1. 1.а.

    исп дувати терати струју ваздуха,доводити ваздух у слабије или јаче кретање (о ветр).]

    — Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар.
    Нуш.
    Над ... Мркодолом пухао је час слабији, час јачи вјетар. Шимун. о̄. безл. промаја је, пропук је (каже се кад продире однекле хладна ваздушна струја): однекуд нуше.
  2. 2.

    испуштати из уста, кроз нос јаку струју ваздуха.

    — Обилазили би кућу по кућу ... и пухали су у свинуте рогове.
    Гор.
    Ухвати коња за уши ... он је стајао, пухао кроз нос.
    Сиј.
  3. 3.а.

    фиг. љутити се ћутећи.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Дијете учило, а отац пухао од љутине.
    Мул.
  4. 3.б.

    говорити љутито, осорно.

    — Ето ти га, бјесови с њим
    — пуше Јовандека.
    Ћоп.
    преко рамена на некога презирно се према коме односити; ~ с киме у исте дипле (у један рог, у исту тикву) потпуно се слагати с ким, имати исто мишљење, исте назоре; ~ у (празне) цаке, дланове остати без ичега. — Они ће се ту задржати тек које вријеме, а ти онда пуши у длане без службе].
    Цар Е.

Фразе

окрени како пуше а) управљај се према ветру; б) фиг. прилагоди се према приликама (опортунстичко начело); ~ на високо пуцати, смерати на висок положај;
Изворни текст (OCR)
пу́хати, пу̑ха̄м и пу̑ше̄м несврш.; исп. дувати 1. а. терати струју ваздуха,доводити ваздух у слабије или јаче кретање (о ветр).] — Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар. Нуш. Над ... Мркодолом пухао је час слабији, час јачи вјетар. Шимун. о̄. безл. промаја је, пропук је (каже се кад продире однекле хладна ваздушна струја): однекуд нуше. 2. испуштати из уста, кроз нос јаку струју ваздуха. — Обилазили би кућу по кућу ... и пухали су у свинуте рогове. Гор. Ухвати коња за уши ... он је стајао, пухао кроз нос. Сиј. 3. фиг. а. љутити се ћутећи. — Дијете учило, а отац пухао од љутине. Мул. б. говорити љутито, осорно. — Ето ти га, бјесови с њим — пуше Јовандека. Ћоп.