пуца̀тати

пуцатати

пуцатати

том 5, стр. 306, редослед 21

в.
пуцарати. В. пр УЗ ГЛ. им. пуцатање.
в. — (после броја) векгл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

пуца̀тати, -а̄м несврш. пуцарати. В. пр. УЗ ГЛ. им. пуцатање.