Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пу̑цањ

мтом 5, стр. 306

пу̑цањ

пуцањ

Лема

пуцањ

Извор

том 5, стр. 306, редослед 12

  1. 1.

    (мн. пу̑цњи и пу̏цњеви) прасак који се чује кад се метак испали из ватреног оружја, хитац.

    мн. — множина
    — Полетјех к вашим пуцњевима.
    Гор.
    Пушка опали ... Један за другим грунуше два јака пуцња.
    Чипл.
  2. 2.а.

    оштар звук ударца бичем.

    — Чује се ... пуцањ бича и кола оставише чарду.
    Срем.
  3. 2.б.

    врло јаки, испрекидани звук, тутањ (о грому).

    — Планина се тресе и громовног пуцња разлежу се звуци.
    Ил.
Изворни текст (OCR)
пу̑цањ, -цња м (мн. пу̑цњи и пу̏цњеви) 1. прасак који се чује кад се метак испали из ватреног оружја, хитац. — Полетјех к вашим пуцњевима. Гор. Пушка опали ... Један за другим грунуше два јака пуцња. Чипл. 2. а. оштар звук ударца бичем. — Чује се ... пуцањ бича и кола оставише чарду. Срем. б. врло јаки, испрекидани звук, тутањ (о грому). — Планина се тресе и громовног пуцња разлежу се звуци. Ил.