пу́чанин
пучанин
Лема
пучанин
Извор
том 5, стр. 307, редослед 17
- —
(мн. -ани) човек из пука, народа, који је припадао неповлашћеном сталежу.
— Пучанин, син шваље, поста племић умом, а кнезом за новац. Дуч. Племићи и пучани, кад је прошло прво запрепаштење, постадоше сви као једна обитељ.
Изворни текст (OCR)
пу́чанин м (мн. -ани) човек из пука, народа, који је припадао неповлашћеном сталежу. — Пучанин, син шваље, поста племић умом, а кнезом за новац. Дуч. Племићи и пучани, кад је прошло прво запрепаштење, постадоше сви као једна обитељ. Франг.