Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пу́че̄ње

стом 5, стр. 307

пу́че̄ње

пучење QA: medium

Лема

пучење

Извор

том 5, стр. 307, редослед 21

  1. 1.а.

    гл. им. од пу́чити (се) цу̏чина ж а. отворено, широко море, непрегледна морска површина.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицаж — женски род
    — Над бијелом пучином Мора ... облаке вјетар скупља. Цес.
  2. 1.б.

    бескрајни свемирски простор.

    — Ишчезава птица у дебелу пучину модрог неба.
    Матош
    Поглед на небеску пучину буди духовна осећања, усхићења.
    Псих.
  3. 1.в.

    големо, огромно пространство и дубина уопште.

    — Пред нама се појавила бескрајна пучина џунгле. В 19бо. Буковица је непрегледна пучина камења. Вј. 19б6. фиг. Звезде тону у пучину мрака.
    Ил.
    У пучину њена ока ја утапам сне и наде.
    Бег.
  4. 2.

    средина.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — У пучину љета једнога дана врати се из лова сав ознојен.
    Мат.
Изворни текст (OCR)
пу́че̄ње с гл. им. од пу́чити (се). цу̏чина ж 1. а. отворено, широко море, непрегледна морска површина. — Над бијелом пучином Мора ... облаке вјетар скупља. Цес. Д. б. бескрајни свемирски простор. — Ишчезава птица у дебелу пучину модрог неба. Матош. Поглед на небеску пучину буди духовна осећања, усхићења. Псих. в. големо, огромно пространство и дубина уопште. — Пред нама се појавила бескрајна пучина џунгле. В 19бо. Буковица је непрегледна пучина камења. Вј. 19б6. фиг. Звезде тону у пучину мрака. Ил. У пучину њена ока ја утапам сне и наде. Бег. 2. покр. средина. — У пучину љета једнога дана врати се из лова сав ознојен. Мат.