Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пу́чити

несврштом 5, стр. 308

пу́чити

пучити

Лема

пучити

Извор

том 5, стр. 308, редослед 2

  1. а.

    цепати, калати нешто.

    — Са женом ... пучио је на авлији шљиве за пекмез.
    Бан.
  2. б.

    пуцати од надимања.

    — Боме је он једар и дебео, све на њем роба пучи.
    Рј. А.

Пододреднице

~ се

кидати се. — По цести се пучило камење и дим се од тог дизао. Кик. фиг. У борцу се мушко срце пучи, љуту рану чекајући. Март

кидати се.
Изворни текст (OCR)
пу́чити, пу̑чӣм несврш. а. цепати, калати нешто. — Са женом ... пучио је на авлији шљиве за пекмез. Бан. б. пуцати од надимања. — Боме је он једар и дебео, све на њем роба пучи. Рј. А.