пушта́ва̄ње

пуштавање

Лема

пуштавање

Извор

том 5, стр. 310, редослед 13

в.
гл. им. од пуштавати (се) пушта́вати (се), пу̀шта̄ва̄м (се) несврш. в. пуштати (се).
dialectal
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголпокр. — покрајинскив. — (после броја) век
— Не био их пуштават од себе. Њег. Било је људи који се нијесу пуштавали заводити.
Љуб.

Изворни текст (OCR)

пушта́ва̄ње с гл. им. од пуштавати (се). пушта́вати (се), пу̀шта̄ва̄м (се) несврш. покр. в. пуштати (се). — Не био их пуштават од себе. Њег. Било је људи који се нијесу пуштавали заводити. Љуб.