Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пу̏ћ

узвтом 5, стр. 304

пу̏ћ

пућ

Лема

пућ

Извор

том 5, стр. 304, редослед 9

  1. 1.

    оном. за подражавање, опонашање звука кад нешто падне у воду, пућкац

    оном. — ономатопеја
    — Глас је мој ... што и пућ у море камечка уз шум валова.
    Прер.
  2. 2.а.

    (обично поновљено више пута) за вабљење ћурића, пурића. Рј.

  3. 2.б.

    за глас препелица. Рј.

Изворни текст (OCR)
пу̏ћ узв. оном. 1. за подражавање, опонашање звука кад нешто падне у воду, пућкац. — Глас је мој ... што и пућ у море камечка уз шум валова. Прер. 2. (обично поновљено више пута) а. за вабљење ћурића, пурића. Рј. А. б. за глас препелица. Рј. А.