пље̏скати
пљескати
Лема
пљескати
Извор
том 4, стр. 480, редослед 7
- 1.
и -е̏шће̄м несврш. 1. а ударати плоштимице чим меканим или по чему мекану тако да се при томе чује шум.
— Све чешће су пљескали у Антекову руку да је посао свршен.
Весла су пљескала по води.
б. изводити при жвакању нарочите звукове, мљаскати, мљескати.
— Понеки у подне једе ... паприкаш и пљеска устима тако да се разлеже по целој механи.
в. гибајући се, мичући се ударати о што, изводећи при томе нарочите шумове, запљускивати (о води).
— БVра је... скочила као махнита, море је пљескало и није дало приступити к риби.
- 2.
ударати дланом о длан у знак одобравања, радости и сл.
— Врисне па зубима откида цјепку од лучева довратника на дућанV, а муштерије ... смију се и пљешћу.
Дјеца се скупе око њега оца пљескајући ручицама.
Пододреднице
1. повр. — Трговац се већ толико пута пљескао по челу. Нуш. 2. уз. повр. — Сваки се час са својом дјецом, па и мужем, пред целим светом лиже и пљеска. М 18б7
Изворни текст (OCR)
пље̏скати, -а̄м и -е̏шће̄м несврш. 1. а. ударати плоштимице чим меканим или по чему мекану тако да се при томе чује шум. — Све чешће су пљескали у Антекову руку да је посао свршен. Бен. Весла су пљескала по води. Ћос. Б. б. изводити при жвакању нарочите звукове, мљаскати, мљескати. — Понеки у подне једе ... паприкаш и пљеска устима тако да се разлеже по целој механи. Дом. в. гибајући се, мичући се ударати о што, изводећи при томе нарочите шумове, запљускивати (о води). — БVра је... скочила као махнита, море је пљескало и није дало приступити к риби. Новак. 2. ударати дланом о длан у знак одобравања, радости и сл. — Врисне па зубима откида цјепку од лучева довратника на дућанV, а муштерије ... смију се и пљешћу. Андр. И. Дјеца се скупе око њега оца пљескајући ручицама. Креш.