пљу̀вати
пљувати
Лема
пљувати
Извор
том 4, стр. 481, редослед 18
- 1.
избацивати из уста (пљувачку или што друго).
- 2.
влажити пљувачком.
— Што пљујеш толико прсте кад преврћеш лист?
- 3.
(коrа, по коме, по чему) фиг. осећати према коме, чему одвратност, презир, презирати.
— Турци ће нам се смејати, христијани ће нас пљувати!
Сада пљујете по свему!
- 4.
(на кога, на што) показивати потпуну равнодушност и презир према коме, чему, не држати ништа до кога, чега.
vulgar— Пљује он и на част и на глас породице
— када се треба спасавати!
Фразе
~ коме у лице, ~ у образ чији срамотити, вређати кога; ~ на (за) дату реч дрско, бесрамно погазити обећање; ~ Па лизати потцењивати, грдити па затим хвалити, уздизати.
Пододреднице
уз. повр. — Ту скоро видела је] ... како се у чарапама ... као дериште пљувала преко сокака с мушкарчићима — а сада се све то удало. Срем
Изворни текст (OCR)
пљу̀вати, пљу̀је̄м несврш. 1. избацивати из уста (пљувачку или што друго). 2. влажити пљувачком. — Што пљујеш толико прсте кад преврћеш лист? Јак. 3. (коrа, по коме, по чему) фиг. осећати према коме, чему одвратност, презир, презирати. — Турци ће нам се смејати, христијани ће нас пљувати! Јевт. Сада пљујете по свему! Крл. 4. (на кога, на што) вулг. показивати потпуну равнодушност и презир према коме, чему, не држати ништа до кога, чега. — Пљује он и на част и на глас породице — када се треба спасавати! Ћос. Б.