Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пљу̏нӯт

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 481

пљу̏нӯт

пљунут

Стална адреса

Лема

пљунут

Извор

том 4, стр. 481, редослед 26

  1. 1.

    трп. прид. од пљунути

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    фиг. сасвим налик на кога, прави-правцати, истоветан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Син му је налик на њега, и нарави је пљунути отац.
    Лаз. Л.
    Да га је Алагу само нагаравити, био би пљунути Арапин.
    Куш.
Изворни текст (OCR)
пљу̏нӯт, -а, -о 1. трп. прид. од пљунути. 2. фиг. сасвим налик на кога, прави-правцати, истоветан. — Син му је налик на њега, и нарави је пљунути отац. Лаз. Л. Да га је Алагу само нагаравити, био би пљунути Арапин. Куш.