Одредница

пљу́скати

несврштом 4, стр. 482

пљу́скати

пљускати

Лема

пљускати

Извор

том 4, стр. 482, редослед 14

  1. 1.а.

    тећи ударајући на махове о што и изводећи тако нарочити шум (о води), запљускивати.

    — Тајинственим шумом пљуска вода о чамац.
    Шен.
    Дунав је шуштао и пљускао о обалу. Петр.
  2. 1.б.

    лити, левати у млазевима шумећи (о киши).

    — Ћутећи слушали смо како киша пљуска у прозор.
    Вас.
    Могло је пљускати или грмети, он би своје одШетао.
    Дав.
  3. 1.в.

    тећи рушећи се и шумећи (о потоку).

    — Извор је с прољећа и у јесен по читаве ноћи дивљао и пљускао низ ту удолину.
    Ћоп.
  4. 2.

    грабити чиме (шаком, посудом, капом и сл.) воду и поливати што; избацивати воду грабећи је чиме (нпр. исполцем из чамца).

    сл. — сличнонпр. — на пример
    — Кириџије се латише капа својик те носи и пљускај воду у дувар, и тако угасише ватру.
    Мул.
  5. 3.

    буркати, таласати водену површину.

    — У лађе другови ступе и ... пјенасто море ... пљускаху веслима.
    М-И
    Дубоко нека режу наши плугови ... а наша весла и сидра ... нек пљускају све валове.
    Наз.

Пододреднице

~ се

1. грабити шаком воду и поливати се, прскати се. — Анђелија уранила ... заватила воде па се пљускала по лицУ. Вес. 2. преливати се, просипати се преко ивице неког суда због трешње, ударца и сл. — Тресу му се руке од страха те се пљуска вино из оне чаше. Дом. 3. буркати се, таласати се. — Вода се морем свуд око нас пљуска. Панд

грабити шаком воду и поливати се, прскати се.преливати се, просипати се преко ивице неког суда због трешње, ударца и сл.буркати се, таласати се.
Изворни текст (OCR)
пљу́скати, пљу̑ска̄м несврш. 1. а. тећи ударајући на махове о што и изводећи тако нарочити шум (о води), запљускивати. — Тајинственим шумом пљуска вода о чамац. Шен. Дунав је шуштао и пљускао о обалу. Петр. В. б. лити, левати у млазевима шумећи (о киши). — Ћутећи слушали смо  како киша пљуска у прозор. Вас. Могло је пљускати или грмети, он би своје одШетао. Дав. в. тећи рушећи се и шумећи (о потоку). — Извор је с прољећа и у јесен по читаве ноћи дивљао и пљускао низ ту удолину. Ћоп. 2. грабити чиме (шаком, посудом, капом и сл.) воду и поливати што; избацивати воду грабећи је чиме (нпр. исполцем из чамца). — Кириџије се латише капа својик те носи и пљускај воду у дувар, и тако угасише ватру. Мул. 3. буркати, таласати водену површину. — У лађе другови ступе и ... пјенасто море ... пљускаху веслима. М-И. Дубоко нека режу наши плугови ... а наша весла и сидра ... нек пљускају све валове. Наз.