Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра́ван

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 314

ра́ван

раван

Лема

раван

Извор

том 5, стр. 314, редослед 11

  1. 1.а.

    (одр. ра̂внӣ) који је без избочина и удубљења, без неравнина (о површини).

    одр. — одређени вид придева
    — Нећеш видети једног брежуљка: све је равно као тепија.
    Вес.
  2. 1.б.

    који је без храпавости, углачан, гладак.

    — Производи равно, прозорско и жичано стакло. ЕГ
  3. 2.а.

    који је без кривина, без савијутака, неискривљен, прав; несавијен, опружен.

    — ВрХ кундака је у равној линији с врхом ноге.
    Јонке
    Писао је брзо и самопоуздано, правилним словима, у равним редовима.
    Андр. И.
Изворни текст (OCR)
ра́ван, -вна, -вно (одр. ра̂внӣ) 1. а. који је без избочина и удубљења, без неравнина (о површини). — Нећеш видети једног брежуљка: све је равно као тепија. Вес. б. који је без храпавости, углачан, гладак. — Производи равно, прозорско и жичано стакло. ЕГ 1. 2. а. који је без кривина, без савијутака, неискривљен, прав; несавијен, опружен. — ВрХ кундака је у равној линији с врхом ноге. Јонке. Писао је брзо и самопоуздано, правилним словима, у равним редовима. Андр. И.