равноте́жа
равнотежа
Лема
равнотежа
Извор
том 5, стр. 318, редослед 5
- 1.а.
стање мировања тела које настаје када се све силе које на њега делују међусобно уравнотежавају, потиру, неутрализују: стабилна ~, лабилна ~, индиферентна ~.
— Морска струја постепено нагриза део леденог брда што је под водом; са друге стране, сунце и киша лагано топе део ... над водом. То двоје изазива ... поремећај равнотеже на леденом брду.
- 1.б.
стање организма, какве материје уопште при коме супротне хемијске реакције имају исту брзину, силу.
chemistry— Физиолошки умор изазивају распадни продукти ... који ремете кемијску равнотежу орrанизма.
- 1.в.
анат. (често у синтагмИ: чуло, осетило равнотеже) способност организма да задржи или промени положај тела (која се регулише помоћу посебних органа у средњем уху).
— Упорном вјежбом постајV ногометаши окретни, гипки ... са добрим осјећајем равнотеже тијела.
- 1.г.
фиг. уједначен однос, склад духовних особина, духовне ангажованости, делатности и сл.; уједначеност, усклађеност уопште.
— Код Шумадинаца има здраве равнотеже између личних и себичних тежњи с једне и оштекорисних и идеалистичких с друге стране.
Они мисле да се је нешто догодило што је пореметило моју ... духовну равнотежу.
Држите равнотежу између шаховске књиге и практичне партије. Шах
- 2.
пол. стање између држава или група удружених држава при коме је однос снага такав да онемогућује надмоћност једних над другима, уједначеност снага дроава или група држсава.
— Eвpoпa се V
- 18.
ст. развија у знаку политике равнотеже међу великим силама. ОП
- 1.
Створила се извесна равнотежа снага због које је скоро два месеца фронт остао непокретан. Моск.
- 3.
стање буџета, закључног рачуна код кога су једнаки актива и пасива, усклађеност прихода и расхода.
— Она скупштина је постигла буџетску равнотежу на тај начин што је смањила расходе за читав милион.
- 21.
Речник српскохрватскога књижевног језика, V
Фразе
избаци(ва)ти из равнотеже (у)чинити, допринети (доприносити) да неко престане да влада собом, да контролише своје поступке, своје понашање; испасти (Испадати) из равнотеже преста(ја)ти владати собом, (из)губити способност контроле својих поступака, свога понашања.
Изворни текст (OCR)
равноте́жа ж 1. а. стање мировања тела које настаје када се све силе које на њега делују међусобно уравнотежавају, потиру, неутрализују: стабилна ~, лабилна ~, индиферентна ~. — Морска струја постепено нагриза део леденог брда што је под водом; са друге стране, сунце и киша лагано топе део ... над водом. То двоје изазива ... поремећај равнотеже на леденом брду. Петр. М. б. хем. стање организма, какве материје уопште при коме супротне хемијске реакције имају исту брзину, силу. — Физиолошки умор изазивају распадни продукти ... који ремете кемијску равнотежу орrанизма. Ног. в. анат. (често у синтагмИ: чуло, осетило равнотеже) способност организма да задржи или промени положај тела (која се регулише помоћу посебних органа у средњем уху). — Упорном вјежбом постајV ногометаши окретни, гипки ... са добрим осјећајем равнотеже тијела. Ног. г. фиг. уједначен однос, склад духовних особина, духовне ангажованости, делатности и сл.; уједначеност, усклађеност уопште. — Код Шумадинаца има здраве равнотеже између личних и себичних тежњи с једне и оштекорисних и идеалистичких с друге стране. Цвиј. Они мисле да се је нешто догодило што је пореметило моју ... духовну равнотежу. Крл. Држите равнотежу између шаховске књиге и практичне партије. Шах 2. 2. пол. стање између држава или група удружених држава при коме је однос снага такав да онемогућује надмоћност једних над другима, уједначеност снага дроава или група држсава. — Европа се V 18. ст. развија у знаку политике равнотеже међу великим силама. ОП 1. Створила се извесна равнотежа снага због које је скоро два месеца фронт остао непокретан. Моск. 3. стање буџета, закључног рачуна код кога су једнаки актива и пасива, усклађеност прихода и расхода. — Она скупштина је постигла буџетску равнотежу на тај начин што је смањила расходе за читав милион. Јов. С. 21 Речник српскохрватскога књижевног језика, V