ра́дити
радити
Лема
радити
Извор
том 5, стр. 324, редослед 4
- 1.а.
(имп. ра́ди; импф. ра̂ђа̄Х трп. прид. ра̑ђен) несврш. обављати какав посао, бити заузет каквим послом; бити трајно ангажован на неком послу, бавити се каквом делатношћу као занимањем; бити у радном односу.
— Сведневице је радио ӯ своме врту.
Тиме постаје немогуће човјеку који ради са законима ... унапријед предвидјети што ли све може да буде.
Имре је ту радио коларски занат.
Само о стоци раде и лето ... проводе на ... пасиштима.
Он ради у фабрици аутомобила. Ред.
- 1.б.
трудити се око нечега, настојати на нечему; управљати своју делатност у одређеном правцу.
— Нама не треба ништа од њих јер они нама о злу раде.
Возио се из банке у банку радећи око тога да испослује зајмове за проширење производње.
Прими се, прими! ... Не бој се за побједу! ... Сви ћемо радит' за те!
Али се суставно око тога ради да село буде увијек у овисности.
- 1.в.
чинити, поступати.
— Она ... пусти овце да од ње раде што им је драго.
Зар се тако ради са таким јунаком!
Дајте ми комадић, а с остатком радите што вас је воља!
- 1.г.
безл. (о коме, о чему) односити се на некога, на нешто, тицати се некога или нечега.
— Ни писнути немој, жено, ради се о крупним стварима.
- 2.а.
правити покрете, кретати се.
— Волео је много да прича. Усне су му радиле и у самоћи. Петр.
- 2.б.
бити у фази, у стању активног дејства, функционисати; обављати пословну активност, пословати.
— Угријана је данас младост, па им ради фантазија.
Машине које не раде почињу да рђају. Ћос.
- 2.б.
Чини вам се да су тек јуче вулкани престали радити. Нен. Љ. У лето ... библиотека не ради. Мил.
- 2.в.
производити неки учинак, имати утицај, деловати.
— У Миланову мозгу почео је радити прашак. Занео се.
- 2.г.
безл. догађати се, збивати се.
— Шта се то ради по Црној Гори?
- 3.а.
правити, стварати, израђивати; спремати, припремати.
— Од костију и рогова радили сУ мачеве, ножеве.
Средина куглане радила се избочена.
Своја школска предавања из српске и опште историје радио је Сремац са много пажње и савесности.
- 3.б.
обрађивати, обделавати (земљу, имање).
— Радимо своја имања и седимо V кући. Ћос.
- 3.в.
(некога) обмањивати, варати.
pejorative— Фрајеру божји, зар не видиш да вас раде?
на парче примати награду према урађеном послу; ~ ногама и рукама, ~ И З П8 ТНИХжИЛа в. занети из петни жила (уз жила изр.); ~ по својој глави, на своју руку чинити по својој вољи, поступати према своме мишљењу (често и против воље, жеље или савета других); радити по учинку обављати какав посао уз награду која се одмерава према резултату рада; ~ преко колена в. преко колена ломити (уз колено изр.); ~ уз нос в. уз нос (изр.); чуда ~ стварати неред, збрку, неугодну ситуацију; шта да му ра диш каже се у ситуацији када је неко немоћан да утиче на нешто, да измени нешто; шта радиш? (шта радите? итд.) како си? (како сте? итд.), како здравље? и сл.
Фразе
ра ди се о чијој кожи в. уз кожа (изр.); ~ испод жита в. уз жито (изр.); ~ (коме) о глави в. уз глава (изр.);
Изворни текст (OCR)
ра́дити, ра̂дӣм (имп. ра́ди; импф. ра̂ђа̄Х; трп. прид. ра̑ђен) несврш. 1. а. обављати какав посао, бити заузет каквим послом; бити трајно ангажован на неком послу, бавити се каквом делатношћу као занимањем; бити у радном односу. — Сведневице је радио ӯ своме врту. Креш. Тиме постаје немогуће човјеку који ради са законима ... унапријед предвидјети што ли све може да буде. Мј. 1926. Имре је ту радио коларски занат. Дом. Само о стоци раде и лето ... проводе на ... пасиштима. Нов. Он ради у фабрици аутомобила. Ред. б. трудити се око нечега, настојати на нечему; управљати своју делатност у одређеном правцу. — Нама не треба ништа од њих јер они нама о злу раде. Ат. Возио се из банке у банку радећи око тога да испослује зајмове за проширење производње. Крањч. Стј. Прими се, прими! ... Не бој се за побједу! ... Сви ћемо радит' за те! Ћор. Али се суставно око тога ради да село буде увијек у овисности. Ђал. в. чинити, поступати. — Она ... пусти овце да од ње раде што им је драго. Сиј. Зар се тако ради са таким јунаком! Змај. Дајте ми комадић, а с остатком радите што вас је воља! Јонке. г. безл. (о коме, о чему) односити се на некога, на нешто, тицати се некога или нечега. — Ни писнути немој, жено, ради се о крупним стварима. Бен. 2. а. правити покрете, кретати се. — Волео је много да прича. Усне су му радиле и у самоћи. Петр. В. б. бити у фази, у стању активног дејства, функционисати; обављати пословну активност, пословати. — Угријана је данас младост, па им ради фантазија. Павл. Машине које не раде почињу да рђају. Ћос. Б. Чини вам се да су тек јуче вулкани престали радити. Нен. Љ. У лето ... библиотека не ради. Мил. в. производити неки учинак, имати утицај, деловати. — У Миланову мозгу почео је радити прашак. Занео се. Сек. г. безл. догађати се, збивати се. — Шта се то ради по Црној Гори? Вес. 3. а. правити, стварати, израђивати; спремати, припремати. — Од костију и рогова радили сУ мачеве, ножеве. Жуј. Средина куглане радила се избочена. Кугл. Своја школска предавања из српске и опште историје радио је Сремац са много пажње и савесности. Скерл. б. обрађивати, обделавати (земљу, имање). — Радимо своја имања и седимо V кући. Ћос. Д. в. пеј. (некога) обмањивати, варати. — Фрајеру божји, зар не видиш да вас раде? Дав.