ра́дња

ра́дња ж 1. а. акт, чин, покрет; поступак, дело. — Рефлексним покретима ... се обављају нагонске радње веома важне за живот. НЧ. Из сваког његовог покрета, узвика или било какве радње избијало је нешто ... неприродно. Ћоп. Хоће ... да оправдају своје каткада врло ружне радње. Бел. б. в. рад (2—5). — По радњи сељаци старе српске државе били су поглавито или ратари или сточари. Нов. Отпустили ме .. из творнице; осам дана већ сам без радње. Ђал. Ђиве (положи своју радњу на трпезу и погледа госпођу Ану). Војн. Запне ми  око о красан медаљон старинске радње с китицом љубица. Дражс. Електрон има да изврши радњу Р да би се ослободио из ковине. Физ. 2. в. мат. (обично с одредбом: рачунска) начин, облик израчунавања: четири рачунске радње (сабирање, одузимање, множење, дељење). r. писмени рад, расправа, студија и сл. — Дужност ми је захвалити г... Ившићу што ми је допустио увид у неколико својихјош необјелодањених радња. Комб. 2. а. организација (обично мања, са мањим бројем радника) у чијем оквиру неко обавља своју привредну делатност: трговинска ~, занатска, обртничка ~ и др. — Нема те радње која на моје име неће ... послати куповину. Андр. И. б. просторија за обављање такве делатности, радионица, дућан, продав(ао)ница. — Загњурен је непрестано у читање књига у очевој радњи. Мил. В. 3. а. догађај, збивање. — Кад се то тако истргне из непознате радње, која с прије тога догодила, тада то изгледа ... блезгарија. Јонке. б. ток збивања у каквом литерарном делу. — Двије куће, обје ... славне у свој Верони, гдје се радња збива. Богд. У роману [»Поп Ћира и поп Спира«  радња не иде тако природно и неусиљено као у анегдоти. Поп. П. в. део чина (у позоришном комаду), сцена, појава. Бак. Реч.