Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра̀же̄шћено̄ст

жтом 5, стр. 328

ра̀же̄шћено̄ст

ражешћеност

Лема

ражешћеност

Извор

том 5, стр. 328, редослед 21

  1. —

    стање, својство онога који је ражешћен, онога што је ражешћено, срџба, љутња; раздраженост.

    — Његови противници ... натјеривали су га да ... употребљава ражешћеност својих ненадзираних чувстава. Шим. С. ражешћи́вати (се), -ѐшћује̄м (се) несврш. и уч. према ражестити (се).
Изворни текст (OCR)
ра̀же̄шћено̄ст, -ости ж стање, својство онога који је ражешћен, онога што је ражешћено, срџба, љутња; раздраженост. — Његови противници ... натјеривали су га да ... употребљава ражешћеност својих ненадзираних чувстава. Шим. С. ражешћи́вати (се), -ѐшћује̄м (се) несврш. и уч. према ражестити (се).