Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

раза̀брати

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 329

раза̀брати

разабрати

Лема

разабрати

Извор

том 5, стр. 329, редослед 26

  1. 2.

    и -бѐре̄м (аор. 2. и

  2. 3.

    ра̏забра̄ и раза̀бра; р. прид. ра̏забрао, -а̄ла, -а̄ло; трп. прид. ра̏забра̄н) сврш.

    р. прид. — радни глаголски придевприд. — придевтрп. прид. — трпни придев
  3. 1.а.

    доћи до јасне чулне представе о чему, распознати, разазнати (очима, слухом).

    — Биљежник Нери казао је нешто што се није могло добро разабрати.
    Франг.
  4. 1.б.

    доћи до извесности о чему, схватити, разумети.

    — Никако се није могло разабрати за какву се он ... правду бори.
    Чол.
    Нисам могао разабрати да ли га мори туга или љутња.
    Наз.
  5. 1.в.

    распитати се, обавестити се.

    — А јесте ли иначе што разабрали о њему?
    Мат.
  6. 1.г.

    чути, сазнати.

    — На Корчули још разабрасмо да је Наполеон побио Прусе.
    Мат.
  7. 2.а.

    извести из заблуде, незнања, поучити.

    — Стани, попе, да те разаберем. У бога је тренућ што и вијек.
    Њег.
  8. 2.б.

    повратити некоме способност да мисли, расуђује.

    — Наиђе свјеж повјетарац, и то сrарца сасвијем освијести и разабра.
    Ћоп.
  9. 3.

    одабрати, пробрати. Деан. Рј.

  10. 4.

    раставити, исправити наборе.

    — Сукњу кад се добро не сабере ваља разабрати па наново сабрати.
    Вук
    Рј.

Пододреднице

~ се

1. а. доћи себи, освестити се. — Три дни Мара у незнан лежала, четврти се данак разабрала. НПХ. Изнебуха болесница раствори очи, рекао би разабрала се. Ћип. б. повратити нормално расположење, умирити се; наћи утеху, разоноду. — Смркну се Палунко ... разједио се, те кад се мало разабрао, помисли ... Брл. Ја иrрам. О краљу, де се разабери! Бој. Да се разабере, оде у кафану »Бетовен«. Матош. 2. снаћи се, оријентисати се. — Скупи очи и предано шкиљи, да би се кроз мрак разабрао где се обрео. Каш. Фра Петар је жмиркајући збуњено настојао да се разабере у овој вреви и гужви и да разазна како треба да се Ћонаша. Андр. И. 3. нарасти при печењу (о хлебу). —Крух метну у пећ да би ... нарастао и лијепо се разабрао. Вук

доћи себи, освестити се.повратити нормално расположење, умирити се; наћи утеху, разоноду.снаћи се, оријентисати се.нарасти при печењу (о хлебу). —Крух метну у пећ да би ... нарастао и лијепо се разабрао. Вук
Изворни текст (OCR)
раза̀брати, -бере̄м и -бѐре̄м (аор. 2. и 3. л. ра̏забра̄ и раза̀бра; р. прид. ра̏забрао, -а̄ла, -а̄ло; трп. прид. ра̏забра̄н) сврш. 1. а. доћи до јасне чулне представе о чему, распознати, разазнати (очима, слухом). — Биљежник Нери казао је нешто што се није могло добро разабрати. Франг. б. доћи до извесности о чему, схватити, разумети. — Никако се није могло разабрати за какву се он ... правду бори. Чол. Нисам могао разабрати да ли га мори туга или љутња. Наз. в. распитати се, обавестити се. — А јесте ли иначе што разабрали о њему? Мат. г. чути, сазнати. — На Корчули још разабрасмо да је Наполеон побио Прусе. Мат. 2. а. извести из заблуде, незнања, поучити. — Стани, попе, да те разаберем. У бога је тренућ што и вијек. Њег. б. повратити некоме способност да мисли, расуђује. — Наиђе свјеж повјетарац, и то сrарца сасвијем освијести и разабра. Ћоп. 3. одабрати, пробрати. Деан. Рј. 4. раставити, исправити наборе. — Сукњу кад се добро не сабере ваља разабрати па наново сабрати. Вук Рј.