раза̀сӯти

разасути

Лема

разасути

Извор

том 5, стр. 332, редослед 3

1.а.
разбацати, просути (што сипко, зрнасто, иситњено и сл.).
сл. — слично
— Пусти, драгићу, лук и стријеле густе нек леже, када их разасу бог.
М-И
Разасу злато, да блиста по ноћи.
Митр.
1.б.
распустити, пустити да се слободно вије, покреће; распрострети по каквом простору.
— Ено шеће, бледа, јадна, разасула русу косу.
Радич.
Разасу сунце своје зраке пољем.
Ћип.
Ти, причо ноћи шумних р'јечи, разаспи дугу од сто шара.
Крањч. С.
1.в.
разместити, поставити разређено.
— У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.
Вес.
2.
растурити, разагнати.
— Одмах растури маглу Кронион и разаспе облак.
М-И
Дошо̑ да нам амбаре изаспе, и торове да нам пуне разаспе.
Кул.

Пододреднице

~ се

1. а. просути се, растурити се по каквој површини или простору (о нечему што се састоји из ситних делова). — Откину2 грозд, он ми се просУ, зрна одлетеше и разасуше се. Станк. Ситни црвени леци, бачени из авиона у хрпи, па се после разасули. Дед. В. фиг. Ријечи молитве ... се по њезиној души разасуше као врела роса. Бен. б. распрострети се, захватити какав простор. — Подиже главу, по блазини разасу се прамење црне косе. Ћип. Меки сунчеви траци огрлили кровове кућа и разасули се по вршцима на дрвећу. Ивак. в. пронети се на разне стране, разнети се, проширити се. — С друге стране снови и гатања по свој су се земљи разасули. Њег. 2. а. раздвојити се, разложити се. — Бијела свјетлост разасула се У боје. Физ. 1. б. заузети разређен распоред, размакнути се. — Командир викну: У стрелце! Ми се разасусмо и почесмо ... ступати напред. Вес. 3. растурити се; пропасти, нестати. — И још који дан, па би се та чета разасула. Мул. Гледећи дуго тај маглени вео, камо се дани моји разасуше, шири се покров велик, простран, бео. Дис

просути се, растурити се по каквој површини или простору (о нечему што се састоји из ситних делова).фиг. Ријечи молитве ... се по њезиној души разасуше као врела роса. Бен.распрострети се, захватити какав простор.пронети се на разне стране, разнети се, проширити се.раздвојити се, разложити се.заузети разређен распоред, размакнути се.растурити се; пропасти, нестати.

Изворни текст (OCR)

раза̀сӯти, ра̀заспе̄м сврш. 1. а. разбацати, просути (што сипко, зрнасто, иситњено и сл.). — Пусти, драгићу, лук и стријеле густе нек леже, када их разасу бог. М-И. Разасу злато, да блиста по ноћи. Митр. б. распустити, пустити да се слободно вије, покреће; распрострети по каквом простору. — Ено шеће, бледа, јадна, разасула русу косу. Радич. Разасу сунце своје зраке пољем. Ћип. Ти, причо ноћи шумних р'јечи, разаспи дугу од сто шара. Крањч. С. в. разместити, поставити разређено. — У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама. Вес. 2. растурити, разагнати. — Одмах растури маглу Кронион и разаспе облак. М-И. Дошо̑ да нам амбаре изаспе, и торове да нам пуне разаспе. Кул.