Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

разба̀рӯшено̄ст

жтом 5, стр. 333

разба̀рӯшено̄ст

разбарушеност

Лема

разбарушеност

Извор

том 5, стр. 333, редослед 5

  1. —

    особина онога што је разбарушено, неуредност, несређеност.

    — Мрзио је Ј. Скерлић романтичарску разбарушеност. Барац. Треба одржати меру и не допустити да се из претеране тежње за живошћу упадне у другу грешку: у разбарушеност мисли. Г. књ.
Изворни текст (OCR)
разба̀рӯшено̄ст, -ости ж особина онога што је разбарушено, неуредност, несређеност. — Мрзио је Ј. Скерлић романтичарску разбарушеност. Барац. Треба одржати меру и не допустити да се из претеране тежње за живошћу упадне у другу грешку: у разбарушеност мисли. Г. књ.