разбаци́вати

разбацивати

Стална адреса

Лема

разбацивати

Извор

том 5, стр. 334, редослед 1

—
и уч. према разба̀цати и разба́цити.
уч. — учестали глагол

Пододреднице

~ се

1. несврш. и уч. према разба̀цати се и разба́цити се. 2. неумерено трошити, скретати пажњу на себе расипношћу; хвалисати се, разметати се: ~ новцем, ~ богатством. — Па ти си, гаде ... сјео међу поштене главе, те се разбацујеш и бучиш ко̑ бубањ. Шен. Ни с објективним кривицама не треба се разбацивати. Дав

несврш. и уч. према разба̀цати се и разба́цити се.неумерено трошити, скретати пажњу на себе расипношћу; хвалисати се, разметати се: ~ новцем, ~ богатством.

Изворни текст (OCR)

разбаци́вати, -а̀цује̄м несврш. и уч. према разба̀цати и разба́цити.