разба́цити
разбацити
Лема
разбацити
Варијанте
ра̀збацити
Извор
том 5, стр. 334, редослед 2
- 1.а.
сврш. разбацати, расути по већем простору.
— Сунце беше на заходУ, па разбацило своје сјајне зраке.
- 1.б.
потрошити улудо, расути.
— Мучи се да нешто заради, није то зато да се то разда и разбаци.
- 2.
управити на разне стране, раширити.
— Теби ће бити једна соба, као придворје рајско: ту ћилими, сваке сликарије, меки столци ... па туд да разбациш ноге и руке.
Пододреднице
управити се на разне стране, раширити се. — А њене руке ... само се разбаце. Зачупкају траву. Коз. И. разба́шити се, ра̀зба̄шӣм се и разбашка́рити се, -а̀шка̄рӣм се сврш. комотно се наместити, раширити се; предати се разузданости, распојасати се. — Спавао је насред пута, разбацивши и руке и ноге ... — И2, како се дивно разбашио! Глиш. Разбашио се као Ђерзелез Алија. Матош. Па се разбашкарио као султан: ноге метнуо на фотељу. Каш. Разбашкарили су се, није то засједа него банда ждероња. Лал
Изворни текст (OCR)
разба́цити, ра̀зба̄цӣм и ра̀збацити, -ӣм сврш. 1. а. разбацати, расути по већем простору. — фиг. Сунце беше на заходУ, па разбацило своје сјајне зраке. Вес. б. потрошити улудо, расути. — Мучи се да нешто заради, није то зато да се то разда и разбаци. Поп. Ј. 2. управити на разне стране, раширити. — Теби ће бити једна соба, као придворје рајско: ту ћилими, сваке сликарије, меки столци ... па туд да разбациш ноге и руке. Јурк.