разбѐснети
разбеснети, разбеснити
Лема
разбеснети
Варијанте
разбеснити, разбѐснити
Извор
том 5, стр. 334, редослед 15
- —
и ра̀збеснӣм, ијек. разбјѐсњети и разбјѐснити, сврш. изазвати код некога бес, учинити бесним, разјарити, ражестити.
— Њега разбјесни
таква слугина равнодушност. Шов. Узео трзати уздама да разјари и разбјесни коње.
Пододреднице
а. испунити се есом, помамом, разјарити се. — Кад се овако разбјесне двије завађене снаге — не зна се гдје ће која коју претећи. Лал. Разбјеснио се и сам јесаул. Шов. б. почети беснети (о елементарним појавама), снажно се усковитлати, ударити свом силином. — Некад се ветрови толико разбесне да ломе све пред собом. Пол. 1958
Изворни текст (OCR)
разбѐснети и разбѐснити, -нӣм и ра̀збеснӣм, ијек. разбјѐсњети и разбјѐснити, сврш. изазвати код некога бес, учинити бесним, разјарити, ражестити. — Њега разбјесни таква слугина равнодушност. Шов. Узео трзати уздама да разјари и разбјесни коње. Коз. И.