ра̀збити

— Морски таласи је ледену кору разбију на омање плоче.

Громом су тешким прозоре ноћи разбили.

њушку. — Зар си ти добровољно пристао да ти разбију око. Јак. Један се новинар У затвору залетио главом у зид и, разумије се, разбио је. Фелд 2. а. победити, поразити, довести у неред, изазвати расуло, онеспособити, пробити ~ војску, ~ одбрану, ~ органИзацију, ~ обруч — Прва пролетерска је код Ратаја разбила Немце до ногу. Дед. В. Гости су у почетку оштро игром сасвим разбили млитавч навалу »Динама« Вј 1957. б. нарушити, поткопати, учинити неуједначеним, неправилним ~ јединство, ~ слогУ. — Разбио је корак цијелог првог вода. Крл в. разорити, уништити — То бијаше само језа ... која му разби живот. Леск. Ј. 3. а. учинити да се што разиђе, растурити. — Машућ објема рукама, разби учитељ облак дима. Том. Напољу је ноћ. Разбио ветар густу маглу. Каш. фиг. Бљесак разби ноћ. 22 ж Војн. б. учинити да се што ублажи или ишчезне, потиснути, сузбити, савладати: ~ сумње, ~ предрасуде, ~ колебање, ~ једноличност, ~ потиштеност. — Имао сам неодољиву потребу да одмах разбијем ту тренутну мору. Богдан. 4. раскинути, поништити. — Онда ја хоћу да разбијем погодбу сваком своје, па мирно! Ћип. 5. разменити (за ситнији новац), уситнити. — Али слиједећа стотинарка коју је требало разбити ... ишла је ипак лакше. Крањч. Стј. фиг. Слободу је љубио као »вертпапире, а сад ју је разбио у ситне талире. мај. 6. необ. умирити, разведрити. — А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио! Лаз. Л. 7. покр. навести на одустајање од чега, од какве намере. — Хтјели смо да копамо кукурузе, па нас разби киша.