разбѝја̄ч
разбијач
Лема
разбијач
Извор
том 5, стр. 335, редослед 5
- 1.
онај који нешто разбија, мрви, ломи, разара.
— Зефир, силни разбијач, по мору душе.
Разrоварали смо] ... о љубави онаквој како смо је ми схватали, и огорчено смо нападали тога великог разбијача свију животних илузија!
- 2.
онај који изазива деморализацију, који уноси растројство, који делује разорно.
— Ш пекуланти и разбијачи народног јединства покушавају се увлачити у наше редове.
Био је Халшен као четнички агент и разбијач одреда.
- 3.а.
онај који ствара лом, неред.
— Већину сачињавају ... обијачи, сецикесе ... механски разбијачи и укољице.
- 3.б.
обијач, крадљивац, провалник.
— Ја сам разбијач, ја сам суђен за тридесет и пет провалних крађа.
Изворни текст (OCR)
разбѝја̄ч, -а́ча м 1. онај који нешто разбија, мрви, ломи, разара. — Зефир, силни разбијач, по мору душе. М-И. фиг. Разrоварали смо] ... о љубави онаквој како смо је ми схватали, и огорчено смо нападали тога великог разбијача свију животних илузија! Јак. 2. онај који изазива деморализацију, који уноси растројство, који делује разорно. — Ш пекуланти и разбијачи народног јединства покушавају се увлачити у наше редове. Хорв. Био је Халшен као четнички агент и разбијач одреда. Чол. 3. а. онај који ствара лом, неред. — Већину сачињавају ... обијачи, сецикесе ... механски разбијачи и укољице. Андр. И б. обијач, крадљивац, провалник. — Ја сам разбијач, ја сам суђен за тридесет и пет провалних крађа. Кик.