Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

разбѝјен

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 335

разбѝјен

разбијен QA: medium

Лема

разбијен

Извор

том 5, стр. 335, редослед 11

  1. 1.

    трп. прид. од разбити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.а.

    који се шири по великом простору, чији поједини делови нису збијени један до другог, нису повезани, расут, разбацан: село разбијеног типа.

    — Његова општина, развучена и сва разбијена ... сад је постала смијешно малена и добро прегледна.
    Ћоп.
  3. 2.б.

    који нема унутрашњег јединства, неуједначен, разнородан.

    — И дијалог непрестано тече у том разбијеном неодређеном тону: озбиљном, комичном, наивном, фриволном. 1Ђол.
Изворни текст (OCR)
разбѝјен, -ѐна, -ѐно 1. трп. прид. од разбити (се). 2. а. који се шири по великом простору, чији поједини делови нису збијени један до другог, нису повезани, расут, разбацан: село разбијеног типа. — Његова општина, развучена и сва разбијена ... сад је постала смијешно малена и добро прегледна. Ћоп. б. који нема унутрашњег јединства, неуједначен, разнородан. — И дијалог непрестано тече у том разбијеном неодређеном тону: озбиљном, комичном, наивном, фриволном. 1Ђол.