разблуђѐнӣк
разблуђеник
Лема
разблуђеник
Извор
том 5, стр. 338, редослед 2
- —
в. разблудник Р-К Реч. разблуђи́вати (се), -у̀ђује̄м (се) несврш. и уч. према разблудити (се).
Изворни текст (OCR)
разблуђѐнӣк, -и́ка м в. разблудник Р-К Реч. разблуђи́вати (се), -у̀ђује̄м (се) несврш. и уч. према разблудити (се).