Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра̀зборит

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 339

ра̀зборит

разборит

Лема

разборит

Извор

том 5, стр. 339, редослед 3

  1. 1.

    који се у својим поступцима руководи захтевима разбора, разуман, трезвен, мудар, разложан.

    — Сад бих волио да имам неког душевног, разборитог и разложног старјешину.
    Лал.
    Одржа говор пун лијепих и разборитих мисли.
    Јонке
  2. 2.

    широк, простран.

    — Ко ти саши борну сукњу, у појасу сабориту, у скутови разбориту.
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
ра̀зборит, -а, -о 1. који се у својим поступцима руководи захтевима разбора, разуман, трезвен, мудар, разложан. — Сад бих волио да имам неког душевног, разборитог и разложног старјешину. Лал. Одржа говор пун лијепих и разборитих мисли. Јонке. 2. широк, простран. — Ко ти саши борну сукњу, у појасу сабориту, у скутови разбориту. Вук Рј.