разбо̀чити
разбочити
Лема
разбочити
Извор
том 5, стр. 339, редослед 11
- —
раставити, раскречити.
— Сељаци су одмах на мјесту, разбочивши ноге, нагнули пожудно боцV
Пододреднице
раздвојити се (пукотином, процепом). — Сунце је сипало ... снопове златни2 зрака, које оживљују и пољепшавају разбочене хридине. Војн. разбра́дити се, ра̀збра̄дӣм се сврш. одвезати мараму (с главе), повезачу. — Велика се мало разбради и леже с једног, Стојан с другог краја лежаја. Ћос. Б
Изворни текст (OCR)
разбо̀чити, ра̀збочӣм сврш. раставити, раскречити. — Сељаци су одмах на мјесту, разбочивши ноге, нагнули пожудно боцV. Ђал.