ра́збо̄јнӣк
разбојник
Лема
разбојник
Извор
том 5, стр. 338, редослед 9
- а.
онај који пљачка и убија, извршилац злочина, преступа, злочинац; пљачкаш.
— Готово све су те гробнице опљачкали разбојници. Пов. 1 фиr. Ослушкује високо под небом пијукање разбојника јастреба.
- б.
фиг. онај који је осион, необуздан, безобзиран.
— Два ... црна ... ока поrодише малог разбојника ... право у срце, јер одједаред кротко обори главу. Сећ.
Изворни текст (OCR)
ра́збо̄јнӣк м а. онај који пљачка и убија, извршилац злочина, преступа, злочинац; пљачкаш. — Готово све су те гробнице опљачкали разбојници. Пов. 1 фиr. Ослушкује високо под небом пијукање разбојника јастреба. Ћоп. б. фиг. онај који је осион, необуздан, безобзиран. — Два ... црна ... ока поrодише малог разбојника ... право у срце, јер одједаред кротко обори главу. Сећ.