разбр̀бљати

почети увелико брбљати, упустити се у брбљање. — Разбрбљала се о свему што јој је у памет доходило. Цар Е фиг. Ту по први пут осјетих како се осмијеси њихових очију разбрбљаше. Вил. разбре́кнути се, разбре́ћи се и ра̀збре̄ћи се, ра̀збре̄кне̄м се сврш. расушити се, раставити се на спојевима због сушења. — Један млаз мјесечевог свијетла падао је кроз разбрекла врата па пушку што је висила о стубу насред куће. Ђур