разбу̀бњати
разбубњати
Лема
разбубњати
Извор
том 5, стр. 340, редослед 4
- 1.
објавити, огласити бубњем, добошем.
— Даде Шимек разбубњати по граду да окупљени шампиони изазивају на борбу снажне људе из ... околице.
- 2.
фиг. разнети глас (обично неповољан), разгласити, раструбити.
— Хоће да чују што се то на Ријеци ради .. да то онда разбубњају по читавом свијету. Цар Е. разбу́дити, ра̀збӯдӣм сврut.
- 1.
пренути из сна, пробудити.
— Опрости ... ја сам те разбудила.
- 2.
фиг. изазвати, покренути, подстаћи.
— Прича о мојој несрећи неће вам само разбудити смиловање, него вас и разјадити.
Пододреднице
1. прекинути, завршити спавање, пробудити се; расанити се. — Онај још сnава? ...Чим се разбуди нека дође к мени. Ћос. Д. фиг. Нарав се је тоrа прољећа рано разбудила. Том. 2. фиг. покренути се, размахати се, разбуктати се. — Разбудиле сV се све ситне страсти и амбиције. Матк
Изворни текст (OCR)
разбу̀бњати, -а̄м сврш. 1. објавити, огласити бубњем, добошем. — Даде Шимек разбубњати по граду да окупљени шампиони изазивају на борбу снажне људе из ... околице. Јонке. 2. фиг. разнети глас (обично неповољан), разгласити, раструбити. — Хоће да чују што се то на Ријеци ради .. да то онда разбубњају по читавом свијету. Цар Е. разбу́дити, ра̀збӯдӣм сврut. 1. пренути из сна, пробудити. — Опрости ... ја сам те разбудила. Вес. 2. фиг. изазвати, покренути, подстаћи. — Прича о мојој несрећи неће вам само разбудити смиловање, него вас и разјадити. Вел.