ра̏збукта̄ло̄ст
разбукталост
Лема
разбукталост
Варијанте
разбу̀ктало̄ст
Извор
том 5, стр. 340, редослед 11
- —
особина онога што се разбуктало, распаљеност, зажареност.
— Станковић је био мајстор да прикаже разбукталост страсти, заоорав у коме се људска природа распламти 1 лие̄. разбу̀ктати, ра̀збукће̄м и -у̀кта̄м и разбу̀ктети, -тӣм, ијек. разбу̀ктјети, сврш. а. учинити да почне интензивно горети, распалити (ватру, пламен).
— Дајте ми ветра таласања прва, згашене њиме да разбуктим ватре. Бој. фиr. А благо и нама што си дошо̑ амо, да о твојој пјесми душе разбуктамо.
б. развити до високог степена, учинити интензивним, подстаћи, подјарити: ~ устанак, ~ борбV, ~ страсти, ~ мржњV.
Пододреднице
а. почети интензивно горети, распалити се. — фиг. Он шћаше ... молити се ... пред сликом богиње ... која је учинила те се разбуктио пламен у његовој души. Шант. Досад запретане искре опет се разбукташе, страсти наоко затомљене опет плануше. Цар Е. б. доћи до снажног израза; постати интензиван, развити се, добити снагу, силину, узети маха. — У Срни се разиграла млада крв и притајена се снага разбуктјела у младом тијелу. Шимун. Током слиједећих мјесеци устанак се ... разбуктао. Ч-М. Сад се окренула другоме кад се страст у теби разбуктала до беснила. Вас
Изворни текст (OCR)
ра̏збукта̄ло̄ст и разбу̀ктало̄ст, -ости ж особина онога што се разбуктало, распаљеност, зажареност. — Станковић је био мајстор да прикаже разбукталост страсти, заоорав у коме се људска природа распламти. 1 лие̄. разбу̀ктати, ра̀збукће̄м и -у̀кта̄м и разбу̀ктети, -тӣм, ијек. разбу̀ктјети, сврш. а. учинити да почне интензивно горети, распалити (ватру, пламен). — Дајте ми ветра таласања прва, згашене њиме да разбуктим ватре. Бој. фиr. А благо и нама што си дошо̑ амо, да о твојој пјесми душе разбуктамо. Вел. б. развити до високог степена, учинити интензивним, подстаћи, подјарити: ~ устанак, ~ борбV, ~ страсти, ~ мржњV.