разбурма́вати
разбурмавати
Лема
разбурмавати
Извор
том 5, стр. 340, редослед 15
- —
и уч према разбурмати.
— Оно пуце на брму сковано, кад му ваља те га разбурмава, те њим сердар пије вино рујно.
Изворни текст (OCR)
разбурма́вати, -у̀рма̄ва̄м несврш. и уч. према разбурмати. — Оно пуце на брму сковано, кад му ваља те га разбурмава, те њим сердар пије вино рујно. НП Вук.