разбу́цати
разбуцати QA: medium
Лема
разбуцати
Извор
том 5, стр. 341, редослед 3
- а.
поцепати, искидати; истргати, растурити, разметнути —Уз пут, остали хајдуци, обијесни и задригли ... разбуцали понеки пласт сијена и понијели по нарамак. Куш. фиг. Чак су нам и комисију спаковали да нас разбуца. Пол. 1971.
- б.
растргнути; искомадати, распарчати.
— =авадила се, каже, лисица у наш живИнарник, али синоћ настрадала: јурнуле патке на њу и сву је разбуцале.
Нема ... мира ... Докле год не разбуцамо читаву његову државу.
- в.
разбити, сломити. —Уместо да смо упали У Бугарску, па и2 разбуцали још у почетку, ми чекамо да мобилиу. Јак. разбу́цити, ра̀збӯцӣм сврш.
archaic - в.
разбучити. Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
разбу́цати, ра̀збӯца̄м сврш. а. поцепати, искидати; истргати, растурити, разметнути. —Уз пут, остали хајдуци, обијесни и задригли ... разбуцали понеки пласт сијена и понијели по нарамак. Куш. фиг. Чак су нам и комисију спаковали да нас разбуца. Пол. 1971. б. растргнути; искомадати, распарчати. — =авадила се, каже, лисица у наш живИнарник, али синоћ настрадала: јурнуле патке на њу и сву је разбуцале. Чол. Нема ... мира ... Докле год не разбуцамо читаву његову државу. Ћоп. в. разбити, сломити. —Уместо да смо упали У Бугарску, па и2 разбуцали још у почетку, ми чекамо да мобилиу. Јак. разбу́цити, ра̀збӯцӣм сврш. заст. покр. в. разбучити. Вук Рј.