ра̀збучкати

разбучкати

разбучкати

том 5, стр. 341, редослед 5

—
необ. разгазити, измуљати.
необ. — необично
— Кола су већ разбучкала снијег
Торб.

Изворни текст (OCR)

ра̀збучкати, -а̄м сврш. необ. разгазити, измуљати. — Кола су већ разбучкала снијег. Торб.