разбуђи́ва̄ње
разбуђивање
Лема
разбуђивање
Извор
том 5, стр. 340, редослед 6
- —
гл. им. од разбуђивати (се). и уч. према разбудити (се). уч. према разбујати (се).
разбуђи́вати (се), -у̀ђује̄м (се) несврш. разбуја́вати (се), -у̀ја̄ва̄м (се) несврш. и
Изворни текст (OCR)
разбуђи́ва̄ње с гл. им. од разбуђивати (се). разбуђи́вати (се), -у̀ђује̄м (се) несврш. и уч. према разбудити (се). разбуја́вати (се), -у̀ја̄ва̄м (се) несврш. и уч. према разбујати (се).