Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ра̏звалина

жтом 5, стр. 341

ра̏звалина

развалина

Стална адреса

Лема

развалина

Извор

том 5, стр. 341, редослед 17

  1. а.

    (обично у мн.) а. остаци каквог порушеног грађевинског објекта, рушевине: развалине града, развалине цркве, развалине моста.

    мн. — множина
    — Угодно ми беше кретати се, ићи развалином овом живота и дана, коју сунце сутра понова ће дићи. Ди. Ако је усред развалина лажи спасао кумир из праха олтара.
    Уј.
  2. б.

    фиг. веома оронула особа, руина.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Нема више здравља ни весеЉа ... постао је развалина ... која труне.
    Ранк.
    Тијелом готова развалина: суха, блиједа, згрчена, а прса ... као да си по њима браном прошла.
    Цар Е.
Изворни текст (OCR)
ра̏звалина ж (обично у мн.) а. остаци каквог порушеног грађевинског објекта, рушевине: развалине града, развалине цркве, развалине моста. — фиг. Угодно ми беше кретати се, ићи развалином овом живота и дана, коју сунце сутра понова ће дићи. Ди. Ако је усред развалина лажи спасао кумир из праха олтара. Уј. б. фиг. веома оронула особа, руина. — Нема више здравља ни весеЉа ... постао је развалина ... која труне. Ранк. Тијелом готова развалина: суха, блиједа, згрчена, а прса ... као да си по њима браном прошла. Цар Е.