разва́лити
развалити QA: medium
Лема
развалити
Извор
том 5, стр. 341, редослед 18
- 2.
(аор. 2. и
- 3.а.
л ра̏зва̄лӣ; трп. прид. ра̀зва̄љен) сврш.1. а. разорити, срушити, уништити.
— Све је то људска рука направила, све то, значи, моја рука може да развали.
Улазио у куће својих сурадника уредских, негдје наЧео, а негдје и развалио по које гнијездо.
- 3.б.
силом пробити, провалити обити:
врата, ~ капијУ, ~ плот. — Све бране развали. Јурк. Потом развалише, једног лепог часа, пуне магацине. Стан. 2. изрити; раскопати. — Несрећни човек, у потреби чешања, развалио је сам на себи ужасну рану. Сек. 3. а. раширити, разјапити; разрогачити. — Наједном је и сам Шимун развалио уста. Гор. Он развали очи и уста. Петр. В. б. отворити, растворити. — Док море развали груди и све у њему тоне. Ил.
- 4.
поставити, расклопити, разастрети.
А пред самом пијацом ... већ развалио сто разголићен касапин у фесу и виче. Јевт.
- 5.
а. ударити свом силином, почети беснети.
Развалио вјетар ноћник па наноси пољима сметове. Креш. б. почети силовито ширити, одавати. — Голобрије сијевнуше ћорде, а глас бојни развалише бубњи.
Пододреднице
1. разорити се, срушити се; раскинути се, престати важити. — »Ми смо муж и жена«, вели отуд Ђуза. — То се развалило — прекиде је Хаџија. Сиј. 2. а. раширити се, разрогачити се. — Очи јој се развалиле, засвијетлиле. Пец. б. растворити се, почети зјапити. — Тешке ране, којим не бијаше лијека до у вјештој радиности, тешко с бјеху развалиле. Јурк. 3. а. удобно се наместити, испружити се, завалити се. — Кад се Шимек опет развалио на клупи ... заповједи стара одрешитим гласом. Бен. б. пружити се, прострети се; разлити се. — Само пучина развалила се сива, тиха, без набора, без даха. Војн. Она Тиса] ... V горњем току је брза ... планинска река, и тек после се распе развали у безброј кривудања и петљи. Сек
Изворни текст (OCR)
разва́лити, ра̀зва̄лӣм (аор. 2. и 3. л. ра̏зва̄лӣ; трп. прид. ра̀зва̄љен) сврш.1. а. разорити, срушити, уништити. — Све је то људска рука направила, све то, значи, моја рука може да развали. Лал. Улазио у куће својих сурадника уредских, негдје наЧео, а негдје и развалио по које гнијездо. Киш. б. силом пробити, провалити обити: