разваљи́ва̄ње

разваљивање

разваљивање

том 5, стр. 342, редослед 4

—
гл. им. од разваљивати разваљи́вати (се), -а̀љује̄м (се) несврш. и уч. према развалити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

разваљи́ва̄ње с гл. им. од разваљивати разваљи́вати (се), -а̀љује̄м (се) несврш. и уч. према развалити (се).