развѐдрити
разведрити
Лема
разведрити
Извор
том 5, стр. 342, редослед 17
- 1.а.
растерати облаке, донети ведрину; учинити ведрим.
— Овај ће вјетар разведрити.
Рј
- 1.б.
необ. обасјати, озарити.
— Поред ње су трептали и остали милијуни звезда, да раведре ноћ.
и песн. Са мном ћеш овде тренут чекати да кужну таму крвљу разведриш. И.
- 2.а.
фиг. испунити некога ведрином, добрим расположењем, озарити радошћу, разгалити; ослободити смркнутости.
— Овако чаврљање с дјететом разведри човјека угодније неголи да чита најшаљивије новине.
Разведри чело, Ивин синовче!
- 2.б.
учинити пријатнијим, ведријим.
— Он Калвин је замутио свет али није ничим разведрио живот.
Да разведрим бескрајну досаду дневнога живота, правио сам безбројне такве лакрдије. Шкреб.ж е̂
Пододреднице
1. (са субјектом небо, време или безл.) ослободити се облака, магле и сл. постати ведар (ведро). 2. фиг. испунити се добрим расположењем, разгалити се; ослободити се смркнутости — Бошо се разведри и весело га погледа. Ћор. Њено се лице опет разведри и обли ... радосном узрујаношћу. Коз
Изворни текст (OCR)
развѐдрити, ра̀зведрӣм сврш. 1. а. растерати облаке, донети ведрину; учинити ведрим. — Овај ће вјетар разведрити. Вук Рј. б. необ. обасјати, озарити. — Поред ње су трептали и остали милијуни звезда, да раведре ноћ. Јакш. Ђ фиг. и песн. Са мном ћеш овде тренут чекати да кужну таму крвљу разведриш. И. 2. фиг. а. испунити некога ведрином, добрим расположењем, озарити радошћу, разгалити; ослободити смркнутости. — Овако чаврљање с дјететом разведри човјека угодније неголи да чита најшаљивије новине. Коз. Ј. Разведри чело, Ивин синовче! Кост. Л. б. учинити пријатнијим, ведријим. — Он Калвин је замутио свет али није ничим разведрио живот. Дуч. Да разведрим бескрајну досаду дневнога живота, правио сам безбројне такве лакрдије. Шкреб.ж е̂