разве́зати

развезати QA: medium

Стална адреса

Лема

развезати

Извор

том 5, стр. 343, редослед 3

1.а.
учинити да нешто не буде више свезано, одрешити, раздрешити; ослободити везе, ослободити нечега чим је неко био везан или чим је нешто било везано: ~ чвор, ~ коња
— Развеже Из марамице десет рубаља и тутне их Настуши У руку.
Бен.
Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен.
Ћип.
Хајдуштво му развезало и руке и ноrе.
Тур.
1.б.
престати спутавати, ослободити, разбудити.
— Ја сам развезао своју душу и говорио ваљда с оним дјетињим говором млади2 отаuа.
Новак
Видео је жену ... неспособну да се одупре сили коју је развезала.
Дав.
1.в.
навести на попуштање, учинити попустљивим.
— Он ће њих размекшати приповетком и осмехом и развезати обећањем.
Каш.
2.
ударити у опширно причање, почети нашироко говорити
— Остали су само старији, и тек би сада развезали причу.
Сиј.
Онда мало зашути, важно погледа по својим слушатељима, отвори уста и
— развеза. С)-А.

Фразе

~ језик, ~ уста 1) почети много говорити, распричати се, 2) (коме) навести некога на причање, на отворено казивање.

развезао му се језик, развеза ла му се уста и сл. почео је говорити отворено или опширно.

Пододреднице

~ се

1. а. престати бити свезан, ослободити се везе(узице, врпце и сл.), одрешити се. — Развезали су се завежљаји са јастуцима и ћилимима. Чипл. б. ослободити се спутавања, уздржаности; повратити се, доћи до изражаја (о каквој способности, обично о моћи и дару говора). — Стушти се бјежати ... осјећајући како се сва његова дотадашња немирна и обијесна снага развезала и напела у овоме луђачкоме трку. Ћоп. Али се полако развеже дар ријечи. Уј. У један мах затоми све своје тјескобне слутње, ријеч ој се развеже. Цар Е. в. доћи до одушка, излити се нагло, сручити се. — Све се гушће збија ова гомила као у гVсти дажД Који ће се негдје развезати. Ств. 1948. 2. развити се, почети тећи слободно, неусиљено. — Није се могао да развеже разговор између њих. Л-К

престати бити свезан, ослободити се везе(узице, врпце и сл.), одрешити се.ослободити се спутавања, уздржаности; повратити се, доћи до изражаја (о каквој способности, обично о моћи и дару говора).доћи до одушка, излити се нагло, сручити се.развити се, почети тећи слободно, неусиљено.

Изворни текст (OCR)

разве́зати, ра̀зве̄же̄м сврш 1. а. учинити да нешто не буде више свезано, одрешити, раздрешити; ослободити везе, ослободити нечега чим је неко био везан или чим је нешто било везано: ~ чвор, ~ коња — Развеже Из марамице десет рубаља и тутне их Настуши У руку. Бен. Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. Ћип фиг. Хајдуштво му развезало и руке и ноrе. Тур. б. престати спутавати, ослободити, разбудити. — Ја сам развезао своју душу и говорио ваљда с оним дјетињим говором млади2 отаuа. Новак. Видео је жену ... неспособну да се одупре сили коју је развезала. Дав. в. навести на попуштање, учинити попустљивим. — Он ће њих размекшати приповетком и осмехом и развезати обећањем. Каш. 2. ударити у опширно причање, почети нашироко говорити — Остали су само старији, и тек би сада развезали причу. Сиј. Онда мало зашути, важно погледа по својим слушатељима, отвори уста и — развеза. С)-А.